Kradja deo drugi (dokaz u rukama)

Plagijat vs original.

Kradja

Juce sam saznala da je moj rad, po ko zna koji put, ukraden, i ovog puta objavljen u udzbeniku dolespomenutog profesora. Ne potresa me to uopste ali, ako nista drugo, ne zelim da takve stvari ostaju zataskavane stoga nek se zna...

Ljudi kradu kada su ocajni, kada nemaju, kada nemaju ono sto neko drugi ima il kada neko drugi ima bolje.

Kradu zato sto su pohlepni, lenji, sebicni i uvrnuti.

Oni koji kradu kradu od bilo koga i siromasni su na ovaj ili onaj nacin.

Gospodine Solesa TI si upravo to, siromah. Krades od nas zato sto mi imamo ono sto TI nemas. Zato sto znamo, umemo i mozemo.

Nisi TI mocan covek. Mocni ljudi nisu lopovi, varalice i plagijatori. Nisi ni uspesan, ni intelektualac. Tvoja glava je intelektualni otpad i sav tvoj intelektualni napor je fokusiran na prevare, lazno uzdizanje i prividan uspeh.

Nemas nista. Nemas prijatelje, jer svi ljudi oko tebe su isti kao i ti i okruzuju te jer u tome imaju interes.

Ne osecam se ni ostecenom ni uvredjenom tvojom kradjom.

Ja znam umem i mogu ono sto ti ne znas niti ces ikada znati, ne umes niti ces ikada umeti, niti ces ikada moci ono sto ja mogu.

Samo izvoli, sluzi se i nemoj da te bude sramota kada ti se ljudi budu smejali.

Teraj po svome i uzivaj jer, kao sto sam vec napisala negde, ti si posebna sorta i mesto ti je tamo gde i takvima slicnim tebi, na primer medju muciteljima zivotinja, jer oni znaju kako da postupaju sa pravim dzukcima :)

Na dobrom putu

Kad sam imala dve godine nisam zelela da govorim, i cutala sam. Sa tri sam se igrala auticima, prvi put stala na skije i osisala barbiku, jer tako sam zelela. Sa cetiri, bila sam druzeljubiva i zelela da budem svaciji prijatelj. Malo kasnije, zelela sam da znam da citam i da pisem, latinicu i cirilicu, pisano i stampano pismo. Niz stvari koje sam zelela i koje nisam zelela. Skolu sam od pocetka zamrzela i nisam zelela o njoj da pricam ni da razmisljam puno. Odlucila sam da ne govorim o tome.

Zelela sam da vozim motor, sreca te sam tada bila jako mala a sada ih se bojim :). Sa osam sam zelela da igram tenis i da sviram klavir. Nesto kasnije nisam zelela da sviram klavir i prestala sam.

I tenis sam prestala da treniram.

Silno sam zelela da odem na Kubu, godinama. Been there done that.

Veceras, ja nisam zelela da izadjem u grad.

U medjuvremenu, zelela sam da jasem konje, da bezim iz skole, da imam starije momke i sve sam to radila. Zelela sam da probam sve droge i jesam, skoro sve. Zelela sam da izlazim svako vece, da ne propustam zurke i lepo sam se provodila :) Svi su bili protiv toga da vozim rolere ali sam umela i deset sati dnevno da provedem na tockovima. Sto sam vise vozila vise sam zelela da ih vozim. Zelela sam da naucim italijanski i uspela sam i u tome. Uradila sam body art na sebi isto zato sto sam zelela (i zelim jos).

Zelela sam da radim te sam nasla posao. Pa sam nasla drugi posao. Onda sam zelela da promenim drugi i sad radim treci.

Beskrajan niz.

Sada jedino sto zelim, jeste da budes srecan.

Cuvaj se :)

A kako bi bilo

kada bih stvarno pisala dnevnik? Onako daily kao "danas sam ustala i onda..."

Kao i obicno posetila WC, stavila sociva i oprala zube. Naravno, pre toga je zvonio Mika al me nije probudio. Opet naravno. Cekala sam da "zasvira" pa da ustanem. Da navucem plisanu trenerku i odgegam se do kupatila. Posle ribanja zuba pokupim solju sa spremljenom kafom i odlazim u sobu da se obucem. Usput pogledam prognozu, bacim kap sminke, vezem kosu posto je sinoc nisam osusila posle kupanja pa je nemoguca za nositi. Krecem ka stanici, vidim oca u kolima, javljam mu se radi reda. I on meni radi reda kaze da ide u Filmski Grad pa ako mi nesto znaci... Zna da idem na Novi Beograd. To i kazem "idem na Novi Beograd, tamo radim", i tako mu kazem ono sto zna i sto znam da zna.

Cekam belu osamdesettrojku oko osam i dvadeset. Udjem sednem i gotovo. Trudim se da mi se svest iskljuci tih dvadesetak minuta. Setim se da izadjem na vreme i ponovo iskljucim mozak na putu do ofisa. Usput zove mamlaz da me zajebava telefonom, kao: "Znas javljam se na oglas, imam sobu viska bice slobodna za mesec dana a ti mozes sa mnom da delis sobu do tada, mislim ako ti ne smeta muski cimer. Nadam se da si opustena, znas, mislim ono ides u kupatilo opusteno i u gacicama, ne stidis se. Mislim ja imam svoj stan i novac, ja ne trazim cimera zbog toga nego eto kao, radi druzenja. Dogovoricemo se za placanje" "Da batice, slusaj, ja sam lezbaca, radim kao vatrogasac, jel ti to smeta? I treniram sumo rvanje, cisto da znas. Ajde oladi, zdravo." "Pusi kurac." "Pa tebi da ima sta da se popusi ne bismo mi sad ni razgovarali."

Jesus. OK, blize sam ofisu sto znaci blize i kafi. "Cao kolega", "dobro jutro!", spremacica je tu, znaci i cista solja. Zvoni fon, broj fiksni, van Beograda. "Dobro jutro" "I vama dobro jutro" "Ovde Rade" "Dobro Rade" "Nasao sam Vas broj u sanducetu" cutim "Ne znam o cemu se radi, mozda ovi frigo uredjaji (valjda misli na klime) nasao sam taj flajer i vas broj pride" "Rade nemam pojma o cemu se radi i sta ce moj broj u bilo cijem sanducetu" "A pa dobro onda, dovidjenja" "Dovidjenja" Posao. Narednih x sati (danas je taj broj bio jednocifren). Osim sto je nekoliko puta nestajalo neta ostalo je bilo uobicajeno. Klikni, resi, probaj, otvori, zatvori, odgovori, uradi mi ovo, pogledaj ono, ceka te ovaj od juce a ovaj od pre dva dana. Nesto pre sest, aj cao. Dan je. Drugi put ove godine izlazim sa posla po danu. Aleluja.

Cujem komsinica uzela kera, naravno da je zlatni retriver. Ajd da vidim i to ludo stene mozda se malo i zabavim. Stene ko stene, slatko, blentavo i mekano ko plis. Ipak mi ne prija drustvo pa ostajem poprilicno kratko i odlazim kuci na rucak. Tanjir, red belog, red karfiola, red tikvica, salatica. Pola limenke piva. Taman.

Povlacim se u svoje odaje. Zove Andrijana, red pitanja, red odgovora. Htedoh je i sama nazvati pre dan dva ali nisam joj imala sta reci sem da sam depresivna bilo bi "Cao drugarice, kako si? Da evo i ja sam dobro, malo sam bolesna, imam neku bolest, depresiju. Pa da, leci se pa se cujemo kad ozdravim. Mozda je virusno" umesto toga prokomentarisem da sam bas htela pre neki dan da joj pisem SMS al eto. Ostavila za drugi dan. I ne moze da se vidimo ovaj vikend ali sledeci da. Sprema ispit, i muz joj je dosao. Ne, ne zna koliko ce ostati tu i kad se vraca, ne zna ni on.

Pustam film, The Air I Breathe, htela sam nesto da napisem o filmu ali dok sam pisala o sebi zaboravila sam sta sam htela da napisem. O filmu. Pogledajte, ne traje dugo. Cak je i interesantan. Ono kao, povezane sudbine, tragedije i zivoti raznih ljudi. Zivoti, spasavanje i gubljenje istih. Taman za posle posla.

Upravo pustila Grace is Gone. Neke scene sa pocetka mi se dopadaju. Ako sada prestanem da pisem i nastavim da gledam videcu i ostatak.

Havana je moja sudbina (ili Cao Jorganeeeeee)

Sutra ranom zorom ove tri fine ljupke damice napustice svoje kaputice



i preci u letnje krpice, suknjice i kupace kostimice.

Pozelite nam dobar let i srecan opstanak na Kubi :)

Artichoke by ~Court-Hansen on deviantART

Artichoka na Krfu

Dan prvi:

Sletele ubrzo posle poletanja i potrpale se u autobus za nase malo penzionersko mesto Agios Georgios. Videvsi prvu palmu na prvom cosku posle izlaska sa aerodroma oteglo nam se jednoglasno "huuuh" od koga je odzvonio ceo autobus. Tad nas je puklo - na odmoru smo :)

Ostavile smo stvari u nasu sjajnu sobu sa dve terase (kasnije smo shvatile da sobe uglavnom imaju jednu terasu) i posto nije bila pospremljena zaputile se da popijemo kafu i klopnemo nesto.

Posto smo istovarile stvari u ormane i kupile potrebne namirnice (vodu, koronu i limun, viski smo prethodno kupile u avionu) presvukle smo se u kostimice i onako bele otisle da overimo obliznju plazu.

Malo smo se izlezavale, malo udarale po pivima, malo obilazile nase lepo mestasce. Napravile par fotki i pronasle udaljeniju manju i prelepu plazu oko 1km od smestaja gde smo docekale zalazak sunca.

Dan drugi:

Zabole obliznju plazu i nismo se pomerale narednih 10 sati :) (sto je imalo za posledicu da nas posteljina grebe! te noci)

Dan treci:

Na maloj smo plazi. Odusevljene smo, cista je, pesak, plicak par desetina metara. San za decu i nas :) Klopamo u sjajnom italijanskom restorancicu, pijemo Amstel, jedemo sladoled i vracamo se na prvobitnu lokaciju. I tako opet do uvece. Onda kupanje tusiranje i vecernja setnja po mestu. Mislim da je tad pao i neki bilijar.

Dan cetvrti:

Usledio je obilazak okolnih ostrvca Paxos i Antipaxos. Poranile smo i zaputile se ka brodu. Usput smo srele gomilu vrednih mestana i sa svima se pozdravljale, kao da smo i mi lokalne... "ciao", "hi", "kalimera". Taj dan je bio pun fenomenalnih stvari. Ne samo mesta koja smo posetili vec i povratak koji je zbog velikih talasa bio prava avantura. Vracali smo se brzinom od 14-15 cvorova, brod se ljuljao i sekao talase, bilo je nemoguce cak i sedeti a ne drzati se za nesto, voda je bila po celom brodu, talasi su zapljuskivali i bili smo totalno mokri. Ja to ne mogu opisati a nisam mogla ni da slikam, uslovi nisu dali. Ta avantura mi je ostala u neverovatnom secanju i to je stvarno jedno neponovljivo iskustvo. Bila sam iskreno odusevljena i srecna sto smo bas taj dan izabrale da idemo na ostrva iako je realno postojala opasnost od jos vecih talasa zbog cega smo i morali da zurimo toliko. Ne znam sta bi bilo da nismo bili toliko brzi ali od mornara smo dobile informaciju da je svaki minut bitan.

Taj dan smo obisle ostrva Paxos i Antipaxos. Na slikama je mnogo jasnije kakva su to mesta, besmisleno je trabunjati, meni se jako dopalo mesto Gaios na Paxosu a plivanje na Antipaxosu (tirkizna providna voda, beli pesak...) bolje da ne opisujem. Samo cu reci da je na Antipaxosu sniman film Mediterraneo...

To vece smo posetile Tina Turner Show u Lagouvia baru i otisle da spavamo na vreme jer nas je ujutro cekala Kia Piccanto :)

Dan peti:

U 9:15 smo se nacrtale u rent-a-car agenciji po dogovoru sa Jorgosom. Dobile smo srebrni Piccanto i naredna 3 dana smo provele vozajuci se po ostrvu. Vozanje je pocelo obilaskom grada Krfa. Putovale smo nekih sat do samog grada (iako samo 30ak km) i jos neko vreme smo provele zaglavljene u guzvi dok smo dosle do praznog parking mesta. Ostatak popodneva smo setale gradom, ulicicama, radnjicama. Dosle smo do Muzeja azijske umetnosti ali je bas ponedeljkom zatvoren. Ostale muzeje nismo obisle taj dan a narednih dana nismo ponovile posetu Kerkiri.

Popodne smo krenule nazad za Agios (voznja po Krfu zna da bude izuzetno naporna i beskrajno duga tako da 20ak km ume da uzme i citavih sat vremena). Usput smo posetile Muzej skoljki, okupale se na ruznoj plazi u Benitsesu i posetile sasvim slucajno Messonghi - mesto koje nas je odusevilo. Plaza je sjajna, pescana i izuzetno plitka, nekih 50m je voda do kolena. Jako je sredjeno mestasce i primecuje se da je malo otmenije. Messonghi nam se vise svideo cak i od Glifade koja vazi za najlepsu plazu na ostrvu. Ali to je bilo tek prekosutra :)

Dan sesti:

Zapicile smo za Dasiju. Da vidimo malo kako izgleda poznato letovaliste na istoku ostrva. Voznja je bila pravi pakao, em je bila visoka temperatura (a auto ne vuce kad se upali klima), em je bila takva guzvetina da smo bukvalno milele veci deo puta. A sem toga nismo ni znale bas kuda idemo :)

Dasija nam se i nije nesto dopala, ruzna plaza, kamena i prljavija od nase, uzana i sve lici na Adu Ciganliju, s tim sto je na Adi plaza sira :). Svejedno nasle smo se sa Igorom i njegovom familijom, tako da smo lepo proveli dan uz prijatelje iz Beograda koje ne vidjamo u Beogradu :). Inace, kad smo se parkirale u Dasiji ispostavilo se da parking i kafic u sklopu drze Srbi koji su nam odmah rekli da je 90% ljudi u Dasiji iz Srbije, sto se kasnije ispostavilo da i nije bas tacno iako nas ima gomila.

Uvece smo se vratile izmorene u Agios i prespavale. Odlucile smo da ustanemo i krenemo ranije naredni dan u avanturu kolima.

Dan sedmi:

Poranile smo i smrzle se :). Odlucile smo da posetimo Glifadu (tzv najlepsu plazu na kojoj je BTW sniman neki deo nekog dela :) filma o James Bondu). Glifada je ok, ali daleko od neke nadrealne lepote, mozda smo previse ocekivale a mozda je i guzva i popularnost doprinela da ne budemo odusevljene. Uglavnom uzasno je nepristupacna i treba proci puno krivina i loseg puta do nje. Tada smo prosle i kroz jedno interesantno mestasce Pelekas gde je izmedju ostalog i Witch House, neki gift shop sa raznoraznim witchy stvarcicama ali i drugim drangulijama.

Za taj dan smo imale jos jedno must see mesto za koje sam cula od poznanika u Beogradu. U pitanju je La Grotta bar u Paleokastrici. Inace i samo mesto je interesantno sa nekim uvalicama i rastrkanim plazama. Na jednoj sam se bucnula ali je voda bila hladna tako da smo vrlo brzo otisle u La Grottu. Nemam komentar - slike i samo slike :)

Iako smo popile samo jedno pice srce nam je bilo na mestu. Predvece smo zapicile nazad da vratimo auto. Istina da dosta planiranih stvari nismo stigle da vidimo za tri dana ali iskreno smo pomalo i odahnule, vozanje po ostrvu je bilo prilicno naporno. Od 300 predjenih km mozda nekih 100 je bilo bezbrizno. Ostalo je uglavnom bilo sa nekim cimanjima. Guzve, losi putevi, ljudi koji voze kao jebeni ludaci, staju na sred puta, otvaraju sirom vrata, motori koje gledas da ne pokosis iako ti sami izlecu, autobusi koji takodje izlecu iza krivine bez blicanja ili sviranja, preticanja u krivini...

Dan osmi:

Pocastile smo se celodnevnim odmorom na plazi i vecernjim izlaskom. Bilo je to vece mesanja pica ali prezivesmo. Degustirale smo Smirnoff Ice i bilo je "nikad vise majke mi". Od onoga je i sveps jache pice :). No bitno je da smo imale viski da speremo sramotu. Nastavile smo uz koktele u Mad Mike's baru a onda smo se stacionirale u nekom pubu. Bila je to duga noc uz Elvis Presley show.

Dan deveti:

Ponovo ceo dan na plazi i rucak u preslatkom restoranu... Mislim da to vece nismo izlazile.

Dan deseti i jedanaesti:

Odlazimo na "novu" plazu koja je najudaljenija od naseg smestaja. Vec standardan odmor dan. Uvece napijamo lubenicu i ponovo idemo po lokalima. Naravno kod Mad Mikea na koktele (Mojito - pripreme za Kubu) a onda opet po lokalima. Ponovo smo u Lagouvia i ponovo slusamo Elvisa, doduse drugog Elvisa.

Kasnije te noci, tacnije skoro je bilo jutro, upoznajemo momke iz Beograda i nastavljamo druzenje sa njima do jutra, onda se odvajamo na kratko i ceo naredni jedanaesti dan provodimo sa njima na plazi uz pivo. Ponovo se uvece odvajamo na kratko i odlazimo na nocno kupanje ali bez kupanja posto je bilo hladno.

Dan dvanaesti:

Vracamo se za Bg :(